Ostvarenje rezisera i scenariste Sakichi Satô bazirano na istoimenoj mangi. Mozda ce nekom ovaj reziser biti poznat kao scenarista Takashi Miikeovih filmova "Gozu" (2003) i "Ichi the Killer" (2001) ili cak po svojoj maloj ulozi u Tarantinovom "Kill Bill: Vol.1" (2003). S obzirom na napomenute filmove i na sam naslov vec se moze naslutiti sadrzaj ove urnebesne i apsurdne price.
Tôkyô zonbi (IMDB) | Trailer
Fujio i Mitsuo rade u skladistu aparata za gasenje pozara i svoje vreme uglavnom provode trenirajuci dzijudzicu. U njihovoj blizini je "Black Fuji", groblje otpada na kome stanovnici Tokija bacaju sve od starih racunara do lesaeva. Medjutim jednog dana toksicne supstance nagomilane u otpadu pocinju da ozivljavaju leseve i pretvaraju ih u zombije. U jednom trenuku posto su napadnuti od strane zombija Fujio i Mitsuo uskacu u svoj veselo obojeni kombi i beze iz Tokija. Plan im je da pobegnu u Rusiju gde Fujio planira da nastavi sa treniranjem Mitsua. Na putu se zaustavljau kako bi prikupili neophodne namernice i pri tome spasavaju impulsivnu Yoko od horde izgladnelih zombija. Na zalost Fujio biva ujeden i odlucuje da skoci u reku kako bi zastitio svog prijatelja od mogucih posledica.
Pet godina kasnije... Zombiji su preplavili Tokijo, ono sto je ostalo od ne zarazenih zivi u ogradjenom naselju sacinjenom od solitera u kome zive bogati i improvizovanh koliba u kojima zive siromasni. Siromasni imaju malo izbora. Medju njima su i Mitsuo i Yoko ali sada kao par sa datetom. Dok Yoko brine za dete Mitsuo se bori sa zombijima u areni kako bi zabavio bogate i za to prima mizeran novac od svog gay menadzera.
Koriscenjem dziudzicu tehnike koje je naucio od nestalog prijatelja Mitsuo uspesno ali i malo prebzo pobedjuje svoje protivnike sto njegove borbe cini ne tako zabavnim. Publika zeli vise krvi ali on odbija da kompromituje svoju "umetnost". Jednog dana konacno naillazi na dostojnog protivnika... dolazi do serije apsurdnih dogadjaja koji ce mu promeniti dotadasnji zivot i uzdrmati temelje korumpiranog drustva u
kome zivi.
Pored svih apsurdnih situacija i uvrnutog drustva na mene je film vise ostavio utiska zbog samih likova i njhovih odnosa. Uvek me je odusevljavala ta neka neizbezna doza patetike koju cesto mozete sresti u japanskim filmovima pa cak i i filmu ovog tipa.
Na koncu konca radi se o zbavanom filmu - blesavim likovima i prici o prijateljstvu. Ozbiljnost ostavite u dzepu od kaputa ili u nekoj fioci i uziavjte.
kakvo ludilo....
ReplyDelete